Page 106 - Vinogradarstvo

висини од 300 м, а водени талози износили су 433 мм, односно за седам месеци
вегетације (1.IV - 31.X) 260 мм, а корисна топлота за пораст лозе и сазревања
грожђа износила је 4838 °C199, све је то пружало повољне улове за развој
виноградарства. Ово поткрепљујуће и К. Јиречек, у својој књизи „Историја Срба”,
у којој наводи: „Град Штип има је подграђе, које је било више село, а које се
звало и Амборије; У њему је светогорски манастир Хиландар имао 50 стасова200
парића (сељака) с виноградима.” И Милош Благојевић, у књизи „Земљорадња у
средњовековној Србији”, наводи да је на поседима цркве св. Спаса (Вазнесења) и
цркве св. Јована Крститеља у Штипу било винограда.201 У историјским списима
помиње се и црква св. Арханђела, коју је подигао „протосеваст” Хреља 1334.
године. Цар Душан је својом повељом потврдио жељу Хрељину да се црква
приложи Хиландару. И године 1348. она је у повељи Душановој са поседима
означена као метох манастира Хиландара.202

Поред цркава поменутих у околини Штипа, развој виноградарства помогло
је и Злетовско епархијско властелинство, на чијој је територији било седиште
епископа у манастиру св. Арханђела у Леснову, којег је подигао властелин цара
Душана, деспот Оливер, 1341. године.

До 1347. године овим манастиром управљао је игуман, касније га цар Душан
подигао на степен епископије, где је било седиште новоосноване епископије.
Током целог средњег века, па и доцније, Лесновски манастир је играо видну
улогу као центар одакле се ширила словенска писменост.

У књизи „Епархијска властелинства у средњовековној Србији”,203 Р. М.
Грујић наводи да је по даровници Оливеровој од 1341. године, када је манастир у
Леснову саграђен, властелинство тога манастира имало 7 села и засеока, једно
пастирско село - Катун влаха и једну цркву у граду Штипу са 20 кућа. Приликом
подизања Лесновског манастира од игуманства на епископство, цар Душан је
потврдио сва та имања епископије и додао још нова села: једно у Злетову, једно у
Морозвизду а два у подручју Пијанца на Брегалници са много појединачних
њива, воденица и др. властеоских објеката. Исти аутор даље наводи да је цар
Душан приложио задужбини Оливеровој, манастиру св. Арханђела у Леснову, по
својој прилици 1341. године, када је градња манастира довршена: цркву св.
Николе, задужбину попа Стерија, са свом њеном баштином (земљом, њивама и
виноградима) као и са правом на 20 чабра вина из винограда, које су засадили на
њеној земљи и обрађивали људи из Штипа и околине. Најзад, цар Душан у својој
повељи каже да је својих људи узео 20 кућа у граду Штипу и приложио их
манастиру св. Арханђела у Леснову са свима њиховим баштинама. Историјски

199 М. Стојановић: Ново виноградарство, 1929, Београд, 463
200 К. Јиречек: Историја Срба, III, 1923, Београд, 106, 186 (византијског је порекла назив стас, као ознака за
имовну јединицу с њивама, виноградима, воћњацима, млиновима и свима правима.)
201 М. Благојевић: Земљорадња у Средњовековној Србији, 1973, Београд, 132
202 В. Петковић: преглед црквених споменика кроз повесницу срп. народа, 1950, Београд, 169, 353
203 Р. Грујић: Епархијско властелинства у средњевековној Србији, „Богословље“ св. 2 и 3, год. VII, Београд,
38, 44

104