Page 109 - Vinogradarstvo
P. 109

Живот краља Стефана Дечанског показује, да је овај краљ 1330. године, кад
је пошао према Ћустендилу да заустави бугарску и грчку војску, које су пошле на
Србију, дошао с војском на Нагоричку зараван и одатле, преко данашње Криве
Паланке, отишао Велбуждско Поље.

       Кроз Жеглиговско виногорје је и султан Мурат I 1389. године прошао с
војском на путу за Косово. За све време средњовековне Србије, па и за време
турака и касније, ови су путеви били важни не само за трговину, већ исто тако
и за војне потребе. Војске не само Србије већ и других земаља, у међусобном
гоњењу, овим су путевима пролазиле и кад су нападале и кад су се повлачиле.

       Што се тиче виноградарства овог виногорја и његовог учешћа у структури
пољопривредне производње, оно је било допуњујуће, па се потреба у вину није
могла подмирити властитом производњом, него се прибегавало увозу из суседних
виногорја. Ово потврђује и народно предање жеглиговског виногорја, да се пијаук
- пиће (вино) доносило из Скопског и Величког виногорја и да су вином трговали
највише велешанци и башиноселци. 207 Према томе, жеглиговско виногорје није
имало велики значај, нити се у погледу производње могло упоредити са суседним
Скопским и Величким виногорјем. Разлози су климатски услови - утицај
континенталне климе. Међутим, у Скопском, а нарочито у Величком виногорју,
климатски услови су били много повољнији због ниже надморске висине утицаја
медитеранске климе која је с југа продирала долином Вардара.

       М. Стојановић и В. Тоскић, наводе, да су климатски услови у Скопском,
Величком (Велес) и жеглиговском (Куманово) виногорју следећи:208

          Надморска   Годишњи  Водени талог за                          Корисна
          висина у м  водени   7 месеци                                 топлота за
                      талог у  вегетације                               пораст лозе
                250   мм       (1.4. - 31.10.)                          и сазревање
                178                                                     грожђа °C
Скопље          335   505 325
Велес                 460 251                                                  4240
Куманово              734 446
                                                                               4779

       Климатски подаци ових виногорја показују да просечан годишњи водени
талог у Куманову износи 734 мм, што значи да је ово подручје богатије талозима
од скопског, чији је водени талог 505 мм а још богатије од Величког (Т.Велес)
чији је водени талог 460 мм.

       Атмосферски талози у овом виногорју јављају се у свим облицима, а
претежно у облику кише. Поред тога, снег је најчешћи облик атмосферског талога
и то у периоду новембар - април. Снег је у подручју жеглиговског виногорја од

207	 Становници Башиног села код Т. Велеса
208	 М. Стојановић- Вукашин Тоскић: Виноградарство, 1957, Београд, 453

                                                                                     107
   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114