Page 118 - Vinogradarstvo

производњи помиње се и пчеларство, чији се значај огледао у томе, што је мед
замењивао шећер и што је мед не само, био посластица и народни универзални
лек,224 већ и употребљаван за различито конзервисање воћа и спремање пића а
восак за осветљење и религиозне потребе. У историјским изворима налазимо да
је на метосима манастира било много пчелињака; о томе сведоче многобројни
поклони који се спомињу у историјским документима. Најстарији помен о овоме
налазимо у Немањиној повељи издатој Хиландару 1198 - 1199. године.225

Манастир Хиландар у св. Гори имао је и на Пећкој Бистрици своје пчелињаке,
што се види из Душанове повеље издате пред смрт 1355. године Хиландару, итд.

Као што је већ речено ово је виноградарство старог порекла и дошло је из
Мале Азије преко Тракије, сливом реке Марице, које према Неделчеву представља
наставак тракијског виноградарства. Начин гајења лозе и учешће сората у
структури сортимента, доста се подудара са тракијским виноградарством, што
такође потврђује да је ово виноградарство пореклом из Тракије. Виногради
су били на домаћој лози, разбијени на мале површине. Помињу се површине
(КЂБЂЛЂ)226 са два начина гајења. Један са ниским гајењем чокота и кратком
резидбом а други са вишим стаблом при чему је лоза расла до одређене дужине
и ојачала па се тек онда њени ластари орезивали на већем растојању од дебла
лозе. У долини Струме такав се виноград називао нерез (лозије нерез). Поред
тога историјски извори потврђују да се код појединих села у двориштима гајиле
лознице, вињаге винове лозе.

Основна одлика средњовековног виноградарства овако проширеног дела
Душанове државе била је једностраност сортимента. Од винских је учешће
Мелничког црног било водеће. Њега и данас има ту и тамо по виноградима у
околини Сера и Зихне. Мелничко црно тракијског порекла било је популарна
сорта, позната по доброј родности и једноставном ниском начину гајења чокота
са кратком резидбом, без наслона и везивања лозе током вегетације. Грожђе
Мелничког црног, својим квалитетним својствима даје квалитетно црно вино
јужњачког типа са доста екстракта, алкохола и боје.

224 За антисептичност меда знали су и наши најстарији преци, па си га употребљавали за ране, затим пили
као пријатно пиће (медовина) – еликсир здравља. Међутим, воштане свеће су не само паљене у црквама,
пошто свећа је почетак сваког црквеног обреда, већ употребљаване су и за осветљење, по владаочевим
и племићким дворовима. Аутор Реља В. Катић, у свом делу „ Сточарство у средњовековној Србији“
публикованој 1978. године, наводи да се у Призрену у XIV веку спомиње једна радионица за обраду воска
225 Д. Лапчевић: Наша стара пољска привреда, 1922, Београд, 60
226 В. Мошин: Хиландарски практик, споменик САН, XCI, 1939,Београд, 205,211, 212, израз КЂБЂЛЂ је стари
византијски та мера је површине 838 у м2

116