Page 123 - Vinogradarstvo

КАЛЕНДАРРАДОВА У ВИНОГРАДАРСТВУ

У српским повељама средњег века доста се говори о календару радова
у виноградарској производњи. За све радове виноградари су имали своје
традиционално утврђене термине. Кажу: „Све си има своје време”. У сезони рада
трудили се да све послове на време обаве. Ред виноградарских радова ушао је у
народне пословице, тако на пример , једна од тих гласи: „На св. Трифуна гламња
у земљу, лојзе закрој, а до Благовест окрој”.

Од главних радова највише се помињу резидба лозе и берба грожђа
(гројзобер). У Приморју, Величком виногорју Македоније и у крајевима који су у
време цара Душана освојени од Византије (Епир, Тесалија, Источна Македонија),
лоза се орезивала крајем јануара. Међутим, у централним и северним крајевима
средњовековне српске државе уобичајени рок за почетак резидбе био је
Трифундан, кога виноградари славе 14. (1.) фебруара, као знак почетка вино­
градарских радова. На дан св. Трифуна у винограде домаћини су рано изјутра
„пре сунца”, орезивали по неколико гиџа и заливали вином веселећи се са
домаћином славе тог дана у ужем крају својих виноградарских суседа. Овај
верски обред и данас је сачуван у Подримско - Ораховачком виногорју, намењен
св. Трифуну као заштитнику виноградарства. После извршене резидбе обављало
се окопавање и два прашења током године, с тим да је окопавање било завршено
до 15. марта, прво прашење до 15. јуна а друго до Петровдана 12. јула.
Интересантно је навести, да се окопавање винограда помиње у многим
историјским средњовековним документима као обавеза зависних сељака. Тако у
повељи манастира св. Стефана, у Бањској, задужбине краља Милутина наређује
се да сваки тежак мора да окопа одређену површину манастирског винограда до
Ускрса; ако то не учини до наведеног рока, одузеће му се во: У оригиналу цитирана
повеља гласи:235

За Приморје, Величко виногорје Македоније и за крајеве који су у време
цара Душана освојени од Византије, уобичајен рок за почетак бербе био је
празник Преображење 19. (6.) август, док за централни северни део српске државе
Крстовдан 27. (4.) септембар. Из онога што је речено, поред осталог, види се и то
да су рокови извршења радова у средњовековном виноградарству били везани за
годишње празнике црквеног календара.

235 С. Новаковић: Законски споменици српских држава средњега века, 1912, Београд, 625

121