Page 128 - Vinogradarstvo
P. 128

времена, помињу се: суво грожђе (СТАФИД)241, пекмез и рачељ (укувани делићи
тикве у грожђаној шири) који је служио као посластица, јер по старом народном
обичају, гост није могао изаћи из куће домаћина а да га не понуде рачељом.

       Касније турски документи из периода по освајању српских земаља пружају
нам више података о потрошњи безалкохолних прерађевина, пошто Турци нису
користили вино из верских разлога. Свакако да је ово утицало на проширење
асортимана безалкохолних прерађевина у домаћој преради.

      ПРОИЗВОДЊА ВИНА

       Са развојем виноградарства и винарства у средњовековној Србији, подизали
су се и винарски подруми. (ВИНИЦА, КЛЂТА) као места за прераду грожђа, негу и
чување вина. У почетку свог рада они су били мали и везани за произвођаче
грожђа, најчешће за економски јача феудална добра или црквене и манастирске
метохе. Ови винарски подруми су грађени обично испод манастирских конака
или пак у виду лагума укопаних у подножју брда.

Сл. 64. Данашњи конак са винарским подрумом (ВИНИЦА, КЛЂТА) метоха Високих Дечана
у Великој Хочи

241	 Р. Катић: Српски превод - Liber de simplici medicina dictus circa instans mathaeusa plateariusa - из
Хиландарског медицинског кодекса број 17, прештампано из зборника матице српске за књижевност и језик
књ. XXV, св. 2/1977, Нови Сад, 274

126
   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133