Page 128 - Vinogradarstvo
P. 128
времена, помињу Ñе: Ñуво грожђе (СТÐФИД)241, пекмез и рачељ (укувани делићи
тикве у грожђаној шири) који је Ñлужио као поÑлаÑтица, јер по Ñтаром народном
обичају, гоÑÑ‚ није могао изаћи из куће домаћина а да га не понуде рачељом.
КаÑније турÑки документи из периода по оÑвајању ÑрпÑких земаља пружају
нам више података о потрошњи безалкохолних прерађевина, пошто Турци ниÑу
кориÑтили вино из верÑких разлога. Свакако да је ово утицало на проширење
аÑортимана безалкохолних прерађевина у домаћој преради.
ПРОИЗВОДЊРВИÐÐ
Са развојем виноградарÑтва и винарÑтва у Ñредњовековној Србији, подизали
Ñу Ñе и винарÑки подруми. (ВИÐИЦÐ, КЛЂТÐ) као меÑта за прераду грожђа, негу и
чување вина. У почетку Ñвог рада они Ñу били мали и везани за произвођаче
грожђа, најчешће за економÑки јача феудална добра или црквене и манаÑтирÑке
метохе. Ови винарÑки подруми Ñу грађени обично иÑпод манаÑтирÑких конака
или пак у виду лагума укопаних у подножју брда.
Сл. 64. Данашњи конак Ñа винарÑким подрумом (ВИÐИЦÐ, КЛЂТÐ) метоха ВиÑоких Дечана
у Великој Хочи
241 Ð . Катић: СрпÑки превод - Liber de simplici medicina dictus circa instans mathaeusa plateariusa - из
ХиландарÑког медицинÑког кодекÑа број 17, прештампано из зборника матице ÑрпÑке за књижевноÑÑ‚ и језик
књ. XXV, Ñв. 2/1977, Ðови Сад, 274
126

