Page 129 - Vinogradarstvo

Према историјским документима у средњовековној Србији, по гласу
запажени винарски подруми, помињу се код метоха: Високих Дечана, Љубостиње
код Трстеника, Каленића у Левчу, Св. Ђорђа код Скопља, Хиландара у Светој
Гори на Атосу и др. Поред наведених винарских подрума, из повеља манастира
Студенице које су издали Стефан Немања и његов син Стефан Првовенчани,
види се да су средњовековни владари имали своје подруме и у околини Жупског
Александровца,242 где се производило, неговало и чувало црно вино обележавано
тада као црвено, мрко и рујно вино. У нашој народној песми Марко Краљевић и
Мина од Костура (Војисалав Ђурић: Антологија народних јуначких песама, 1954,
Београд, 139, 140, 142) пева се често о вину:

„Сједе Марко с мајком вечерати
Сува љеба и црвена вина;

Кад су били на трећем конаку,
Сједе Марко вечер вечерати,
Голуба му рујно вино служи
Оде Марко у гору зелену

Подалеко од војске цареве,
Па разапе бијела шатора,
Под њим сједе пити мрко вино
Са својијем побром Алил-агом“.

Производња белог вина у ово доба била је непозната, тако да наши стари за
дуги период времена нису за њега знали, оно се тек касније јавља.

У документима из доба постојања старе српске државе располажемо са
подацима о именима вина тога времена. Имена су настајала обично из жеље да
се једно вино одвоји од других иако су од исте сорте винове лозе, или пак да
се истакне виногорје, манастир или метох. Тако по виногорјима средњовековне
Србије, између осталих, помињу се као што су вина: Црмничко црно; Подримско
црно; Љубостињско црно; затим Жупско црно, топличко црно, ритопечко црно,
Охридско црно; Тиквешко црно; Струмичко црно. К. Јиречек, у књизи „Историја
Срба” објављеној 1923. године, наводи да се вино држало у бачвама или, по
старинском начину, у великим судовима од иловаче (СЂДУДЂ ГИЛЂНЂИЕ) И ћуповима
(питоси) који су поређани били у подруму. Вино се преносило колима и товарним
коњима. За преношење вина на колима било нарочитих буради (возилница) док
га је караванска трговина преносила у мешинама (тулуминама)243

242 К. аутора: Вина и виногорја Југославије, 1974, Загреб, 57
243 К. Јиречек: Историја Срба, III, 1923, Београд, 200

127