Page 13 - Vinogradarstvo

- Исто тако као доказ љубави наших старих према виноградарству, по
Душановој Арханђеловској хрисовуљи, први игуман манастира св. Арханђела,
а будући серски митрополитет Јаков, подигао је велике винограде на ступу
(потесу) „Сењани” у близини данашњег Ораховца, околине Призрена.12

- Кнез Лазар је током своје владавине за потребе своје задужбине, манастира
Раванице, подизао винограде па се у једној његовој повељи спомиње:

ВИНОГРАД НАСАДИХД

Ширење виноградарства било је исто тако и око манастира Каленића у
Левчу, задужбини властелина са двора деспота Стефана Лазаревића по имену
Богдан13, који је подигао винограде у непосредној близини манастира, на потесу
„Прерадовац” у атару данашњег села Опарић.

Деспот Стефан Лазаревић, од 1403 - 1427. године, због опасности од Турака,
преместио је своју престоницу из Крушевца у Београд. Великим материјалним
средствима, завођењем посебних пореза, за „градозиданије”, он успева да Бео­
град, од пограничног угарског утврђења, претвори у главни политичко-културни
центар Србије. Упоредо са подизањем града, саградио је цркву Ружицу крај
свога двора у горњем граду14, даље подиже катедралну цркву и болницу, док у
ближој околини на Космају подиже манастир Павловац код села Кораћице, где
му је била и летња резиденција. У околини своје нове престонице деспот Стефан
проширује ареал виноградарства у изразито виноградарском рејону Подунавља,
где ова грана биљне производње налази повољне природне услове за успевање
и развој, а касније се у овом рејону појављује, на гласу реномирано ритопечко
вино.15

Развој виноградарства помиње се и за време деспота Ђурђа Бранковића
Смедеревца, који је лозу из Призрена и његове околине, где је виноградарство у
доба Немањића било на висини, преносио у Смедерево и његову околину.

Из свега изложеног види се, да заслуга српских средњовековних манастира,
као пионира за развој првог нашег виноградарства досада никад и ни од кога није
оспоравана. Нашим средњовековним српским манастирима је припала ретка и
јединствена част у историји нашег виноградарства, што су међу првим увели ову
грану биљне производње у делокруг свог манастирског рада.

Као што се види из кратког осврта на прошлост виноградарства
средњовековне Србије ова грана и у то доба заузимала је значајно место у
привреди ондашње државе. Велика традиција у развоју виноградарства, у којој
су великог утицаја имали бројни политички, војни и други догађаји у историји

12 С. Новаковић: Свештеник и пољ. привреда, 1899, Београд, 19
13 В. Петковић: Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, 1950, Београд, 137
14 Д. Иванчевић: Београдска тврђава и њене светиње, 1970, Београд, 113
15 Д. Лапчевић: Наша стара пољо. култура, 1923, Београд, 113

11