Page 131 - Vinogradarstvo

Од наведених алкохолних пића у средњовековној Србији најпознатије
било је вино, због чега је његова производња била развијена на метосима
манастира: Хилендара, Високих Дечана, Душановог св. Арханђела у Призрену
и др. У повељама ових манастира наилазимо на број података који се односи
на гајење винове лозе. Манастир Високи Дечани имао је метох у Великој Хочи
код данашњег Ораховца, којим је 1342. године руководио иконом монах Јован.247
Овај метох и данас постоји са виноградима, конаком и подрумом (ВИНИЦА, КЛЂТА)
за прераду грожђа, негу и чување вина, којим руководи јеромонах Ђорђе.

Алкохолна пића су се доста трошила у средњовековној српској држави.
Црно вино је у Србији било симбол части и богатства. Без њега није могло да буде
весеља и разоноде. Цркви је за обреде потребно било вино колико и хлеб, восак и
тамњан. Црно вино подсећа на крв.

Сл. 66. Свадба у Кани (фреска црква св. Никита, XIV век, Скопска Црна Гора)

Хришћанска религија га тако и третира дајући га при причешћивању
својим верницима као крв Христову. Према народној песми Косовка девојка у
току Косовске битке (1389) вином причешћује рањене јунаке:

„Ког јунака у животу нађе,
Умива га лађаном водицом
Причешћује вином црвенијем и
Залаже лебом бијелијем“

247 К. Јиречек: Историја Срба, III, 1923, Београд, 297

129