Page 15 - Vinogradarstvo

ЦИЉ И ЗНАЧАЈ РАДА

Срби населивши се у византијске области, затекли су различите обичаје и
културу, која је на том тлу стварана вековима. У суштини она води своје порекло
из античке епохе у којој је поред споменика културе (архитектура, сликарство,
пластична уметност) постојало и виноградарство. Вино је представљало пиће које
је улазило не само у саставни део оброка, већ се сматрало у античкој а доцније
и у средњовековној медицини као лек и био је разрађен читав систем његове
употребе у сузбијању разних органских и заразних обољења. Осим тога, још од
почетка уређења манастирског живота, вино је улазило у монашке оброке о чему
се говори у типицима, како византијских тако и српских манастира. Са вином се
и трговало јер је представљало важан производ извозне трговине

Са оваквим стањем срели су се стари Словени приликом досељења.
Уклопивши се у начин живота староседелачког становништва, они су прихватили
начин њиховог привређивања па и гајење винове лозе.

Балканско полуострво, по својим климатским и земљишним условима,
пружало је повољне услове и за развој виноградарства. Због овога римски
ветерани као досељени виноградари у наше крајеве, пренели су начин његовог
гајења. Тако, један од најзначајнијих римских царева, који је био пореклом из
Сирмијума (данашња Сремска Митровица) цар Аурелијус Валерије Проб, према
историјском сачуваном документу, (у III веку н.е.) био први иницијатор сађења
винове лозе у Фрушкој гори (Mons Almus) и на Златном брду (Mons Aureus)
код Смедерева. Према томе, Римљанима припада велика заслуга за подизање
виноградарства у нашим крајевима. Наведене чињенице јасно говоре да су се
наши преци сусрели са развијеним виноградарством. Видећи користи које су
добијене од ове гране, они су је прихватили и наставили њено гајење.

У току излагања резултата нашег испитивања, ми ћемо се детаљније
позабавити овим питањем. Дела српске средњевековне књижевности, као
и српски правни документи, врло убедљиво нам говоре да су владари из лозе
Немањића, поклањали велику бригу подизању виноградарства средњовековне
Србије. Први виногради помињу се у Србији у доба Стефана Немање, па према
томе нису ни мало преувеличана казивања немачких и других хроничара, да је
Стефан Немања Фридриху Барбароси, немачком цару, приликом његовог дочека
у Нишу (1189), између осталог, учинио је велики поклон у вину.

Средњовековна Србија, са својим климатским и земљишним условима,
пружала је услове за развој виноградарства. Стекавши односно прихватајући
искуство виноградарења Византинаца, Срби су наставили да на некадашњим
византијским територијама продуже гајење винове лозе. Вино је представљало
врло значајан производ народне привреде о чему нам сведоче, као што смо
споменули, Српски правни документи. Тако, почев од манастирских повеља,
типика Хиландарски, Студенички), Душановог законика, закона о рудницима

13