Page 17 - Vinogradarstvo

МЕТОД РАДА, ИЗВОРИ ПОДАТАКА И
ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

У историјском раздобљу културног развитка српске средњовековне државе
од XII века (1169) до средине XV века (1459) не постоје публикације у којима је
објављена историјска грађа, која се односи искључиво на стање виноградарства.
Па чак не постоје ни посебни радови у којима је ово питање обрађено као
целина. Међутим, оно што се данас наводи у нашој новој литератури о српском
средњевековном виноградарству јесте нузгредно, тако да се из њега не може
добити права представа о његовом стању.

Супротовно овоме данас располажемо изванредном студијом аутора
Милоша Благојевића, „Земљорадња у средњевековној Србији”, публикована
1973. године, која је на основу богатог архивског материјала обрађена као водећа
грана пољопривредне производње. Аутор (Милош Благојевић) у свом делу наводи
да је у привреди средњовековне Србије, земљорадња заузимала видно место,
а вероватно и најзначајније, јер је у овој привредној делатности учествовао
највећи део становништва, остварујући своје основне приход. на непосредан или
посредан начин.

Наведена ситуација наметнула нам је задатак који је морао имати дво­
струки карактер: проналажење историјске грађе и реконструкције проблема на
основу ње.

Извори који су коришћени у нашем раду у циљу да се досадашња знања
о средњовековном виноградарству прошире, била су, између осталог, следећих
аутора:

• Повеље српских средњовековних владара, које је издао Стојан
Новаковић:

• Законски споменици српских држава средњег века, 1912 Београд;
• Законик Стефана Душана (1349 - 1354), превео Никола Радојчић,

издање САН, 1960, Београд;
• Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, издао Никола

Радојчић, издање САН, 1962, Београд;
• Старе српске биографије XV. и XVII века (Цамблак, Константин,

Пајсије) превео Л. Мирковић, издање СКЗ, 1962, Београд ;
• Хиландарски практик, Акти из светогорских архива, В. Мошин,

Споменик SAN XCI, 1939, Београд;
• Данило II: Животи краљева и архиепископа српских, превео Л.

Мирковић, 1935, Београд.

15