Page 18 - Vinogradarstvo

Од новијих радова који су коришћени у нашем раду била су, између осталог
следећих аутора:

• Константин Јиречек (1922, 1923) „Историја Срба” I, II, III,IV, у делу
који се односи на привредну и културну историју нашег народа, говори
о виноградарству.

• Драгиша Лапчевић (1923) у својој књизи „Наша стара пољопривредна
култура” осврће се на стање наше пољопривреде као целине у средњем
веку, па између осталог и на виноградарство. Аутор се није користио
изворном грађом, па зато овај рад не може да пружи обавештења
ширег обима и значаја.

• Реља Катић (1967) у свом делу „Српска медицина од IX - XIX века”,
даје краћа обавештења о стању воћарско-виноградарске производње
средњовековне Србије. Аутор је за обраду користио изворну историјску
грађу, али пошто је ово питање за њега било од интереса са медицинске
тачке гледишта он не пружа детаљна обавештења о воћарској-
виноградарској производњи.

• Бранко Перуничић у својој студији о српском средњовековном
селу, обрадио је комплетно организацију села у средњовековној
Србији, права и дужност сељака као и организацију појединих грана
пољопривредне производње (сточарство, ратарство, воћарство,
виноградарство, пчеларство и др.).

• Гојко Суботић (1971), у књизи „Свети Константин и Јелена у Охриду”
наводи попис поседа храма св. Константина и Јелене који датира
из 1378. године. У њему се помињу виногради атара села: Пештани,
Локва, Чековштина, Трново, Велгошти. Овај попис поседа храма св.
Константина и Јелене доказује да је у средњем веку у Охридском
виногорју виноградарство било заступљено.

• Гаврило Шкриванић (1974), у свом раду. „Путеви у средњовековној
Србији”, између осталог говори о путевима преко којих се и вино
преносило караванима.

• Душан Бурић (1972) у својој књизи „Виноградарство I”, наводи да
стоне сорте грожђа донели су Турци на подручје Македоније, после
битке на Марици 1371. и битке на Косову Пољу 1389. године, по
освајању српских земаља, што сведоче турски називи (афуз-али,
султани, разаки, чауш, ћилибарка).

Када је реч о доприносу наше науке бољем познавању овога проблема
сматрамо да би било не објективно ако се на овом месту не би споменули и аутори
који су нам издавањем грађе о аграрним односима у средњовековној Србији и
својим расправама пружили драгоцене елементе за познавање виноградарства и
тиме олакшали рад на његовој обради. Овде нарочито треба споменути радове:
Рад. М. Грујића, Х. Шабановића, Г. Острогорског, Б. Ферјаничића и др.

Осим писаних извора који су наведени и српско средњовековно сликарство
(манастирске фреске) пружало нам је значајна обавештења за познавање овог
проблема, па смо зато користили материјал из њега.

16