Page 22 - Vinogradarstvo

и уређење целокупног манастира.19 Пошто је овај типик преведен у Хиландару
добио је назив Хиландарски типик. Међутим, касније Хиландарски типик
прерађен је у манастиру Студеници и овако прерађен добио назив Студенички
типик. Управо то је исти као Хиландарски само се разликује у томе што је подешен
месним приликама манастира Студенице. У Хиландарском и Студеничком
типику прописује се између осталог и начин избора игумана манастира, начин
избора иконома и његовог заменика, подиконома за манастирски метох односно
економију. Иконом манастирског метоха по типику је први брат братства после
игумана манастира.

У средњовековној Србији преведена је с грчког на наш језик књига „Мука
блаженог Гроздија” у којој се помињу поједине врсте воћа: јабука, крушка,
лимун, наранџа, лешник, кајсија, бадем. У овој много читаној и у то доба врло
популарној књизи говори се на забаван начин о појединим наведеним воћним
врстама.20

Велики утицај византијске културе испољио се не само на просветном
пољу и оснивању првих школа у Немањићкој Србији сличним у Византији (на
дворовима, манастирима) већ и на превођење у области теологије и пољопривреде.
Од великог је значаја византијски утицај, на развој воћарства и виноградарства
увођење сорта воћа и грожђа у Србији. Тако на пример, у Приморској области
уведена је грчка сорта винове лозе Малвазија са острва „Малвазија”,21 док у
југозападном делу старе Србије (Призрен са околином) од сората воћа уведене
су: у Призрену и његовој околини трешња сорте „Гркиња” (Призренска трешња),
која се и сада гаји у околини Призрена (село Лешково) под именом (Гркиња).22

У северној Метохији у околини Пећи постоји у производњи крушка сорте
„Леринка” која је такође уведена из грчке (Лерин).23

Што се тиче утицаја запада, треба навести, да се Србија развијала под
утицајем западне културе нарочито Италије и Дубровника преко Котора који
је био у саставу српске државе за све време њеног постојања. Помиње се да је
у Дубровнику у XIV веку уведена из Италије винска сорта „Требијанка” (vinea
trebiana). Назив сорте потиче од реке Требијана (Горња Италија).24 Константин
Јиречек помиње „Тамњанику” (Muscatelli et alie vitis) 1306. године, да је гајена
раније од Требијане у Дубровнику.25 Вероватно су ове сорте пренете и у подручје:
Котора, Будве, Бара, и Улциња. Исти је случај и са увођењем сорта воћа а нарочито
агрума (лимун, наранџа), јер Италија односно Дубровник тог времена имали
су јак утицај на проширење воћарско-виноградарског сортимента подручја
наведених градова. Свакако је у српском Приморју био јачи западни утицај од

19 Л. Марковић: Списи св. Саве и Стеф. Првовенчаног, 1939, Београд, 28, 35, 75
20 К. Јиречек: Историја Срба, VI, 1923, Београд, 66
21 Д. Зиројевић: Познавање сората винове лозе, I, 1974, Београд, 31
22 Д. Поповић и А. Станчевић: Трешња, вишња, марела. 1953, Београд, 83
23 Институт за пољо. истраж. Прва воћ. конф. Косов.-Метох. Области, 1953, Пећ, 36
24 М. Благојевић: Земљорадња у средњовековној Србији, 1973, Београд
25 К. Јиречек: Историја Срба, III, 1923, Београд, 200

20