Page 39 - Vinogradarstvo

Ова Повеља представља најстарији писани историјски докуменат о вино­
градарству средњовековне српске државе.

Цар Стефан Душан својом повељом од 1355. године, која је имала силу
Закона да регулише промет вина у овом виногорју, наводи и називе места Горња
и Доња Хоча (данашња Велика и Мала Хоча).49

Ораховац

Велика Хоча

Сл. 14. Ближа околина Ораховца где се налази Подримско-Ораховачко виногорје

Према Душановој Арханђеловској повељи први игуман манастира св.
Арханђела на Призренској Бистрици, Јаков, подигао је велики виноград на
потесу „Сењани” код данашњег Ораховца.50

Ови историјски документи потврђују чињеницу да су носиоци развоја
српског средњовековног виноградарства били наши манастири. Њима је црно
вино било неопходно потребно за црквене и домаће обреде и као саставни део
исхране манастирског оброка братства, што се види из Типика Хиландарског и
Студеничког као и из Дечанске и Призренске повеље (метрик хлебни и винни)51

Како је већ речено са подизањем винограда манастири су оснивали и своје
метохе (економије).Тако су манастир Високи Дечани и Девич оснивали своје
метохе у Великој Хочи док манастир Пећка Патријаршија у Ораховцу. Помиње
се да је 1342. године,иконом метоха Високих Дечана у Великој Хочи био монах
Јован.52 Метох Дечана још и сада постоји у Великој Хочи са виноградима, конаком
и виницом (КЛВТЂ)за прераду грожђа, негу и чување вина, којим руководи иконом
јеромонах Ђорђе.

49 К. аутора: Вина и виногорја Југославије, 1974, Загреб, 62
50 С. Новаковић: Село, 1965, Београд, 117
51 Р. Катић: Српска медицина од IX - X века, 1967, Београд, 270
52 К. Јиречек: Историја Срба, III, 1923, Београд, 194

37