Page 40 - Vinogradarstvo

Сл. 15. Ораховац

На основу навода у поменутим историјским документима нема сумње,
да је ово виногорје најстарије у средњовековној Србији. Ово тврде и извесни
аутори XX века (Драгиша Лапчевић, Милутин Стојановић и Вукашин Тоскић)
да је Призрен са околином „колевка нашег виноградарства” па и прокупца. Због
великог значаја овог виногорја, њему је овом приликом поклоњена изузетна
пажња и дато више простора.

ПРИЗРЕНСКО ВИНОГОРЈЕ

Према историјским документима средњовековне Србије, ово виногорје,
као и претходно Подримско-Ораховачко, старог је порекла. Помиње се за
време краља Драгутина, који је једном својом хрисовуљом, као „врховни српски
краљ”, приложио манастиру св. Богородици на Атосу у Светој Гори села: Битуњ,
Мељнице, Мсково, Забарско и Локвицу, ослобађајући та села „свију великих
и малих работа”. Краљ Драгутин је приложио овом манастиру и виноград у
„Билуши”, трг Ковинц, Призренску цркву св. Димитрија са виноградима, њивама
и млиновима. На крају хрисовуље краљ Драгутин заклиње своје наследнике да
ове његове прилоге не одузму од манастира.53 Хиландарска повеља цара Душана
говори о виноградима у Призрену и о виноградима у Горњој и Доњој Хочи код
Ораховца.54

Призренско виногорје налази се у подножју последњих огранака Шар
планине, делимично обухватајући прибрежне делове атара: града Призрена

53 К. Костић - Ф. Станојевић: Краљ Стефан Драгутин, 1899, Београд, 139
54 К. аутора: Вина и виногорја Југославије, 1974, Загреб, 62

38