Page 58 - Vinogradarstvo
P. 58

Сланци су били омиљено излетиште двора Ђурђа и Јерине Бранковић, којима је
манастир широм отварао своја врата и пружао гостопримство.95

Сл. 23. Београд по слици из 1521. године
       У овом виногорју потрошња виноградарских производа била је већим

делом у свежем грожђу а делом у вину. Потреба у вину није се могла задовољити
из овог виногорја, па је због тога подмиривана набавком из виногорја Средњег
Поморавља српске деспотовине (Јагодина, Левач, Жупа) и увозом из Дубровника.96
И у овом виногорју углавном је била производња црног вина. Данас се у нашој
виноградарској литератури помиње грочанско виногорје док се у виноградарству
средњовековне Србије није помињало. Данашње подручје грочанског виногорја
припадало је ритопечком и Смедеревском виногорју. Тако је део који гравитира
према Београду припадао ритопечком, док виногради на потесу „Бели брегови”
који се налазе близу данашњег села Брестовика, припадали су Смедеревском
виногорју.

СМЕДЕРЕВСКО ВИНОГОРЈЕ

       Ово је виногорје старог порекла. За њега су знали и стари Римљани, пошто
је кроз виногорје пролазио важан пут који је везивао Singidunum (Београд) са

95	 М. Протић: Читанка манастиру св. Стефана у Сланцима, 1972, Београд, 53
96	 К. Јиречек: Историја Срба, IV, 1923, Београд, 206

56
   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63