Page 58 - Vinogradarstvo
P. 58
Сланци Ñу били омиљено излетиште двора Ђурђа и Јерине Бранковић, којима је
манаÑтир широм отварао Ñвоја врата и пружао гоÑтопримÑтво.95
Сл. 23. Београд по Ñлици из 1521. године
У овом виногорју потрошња виноградарÑких производа била је већим
делом у Ñвежем грожђу а делом у вину. Потреба у вину није Ñе могла задовољити
из овог виногорја, па је због тога подмиривана набавком из виногорја Средњег
Поморавља ÑрпÑке деÑпотовине (Јагодина, Левач, Жупа) и увозом из Дубровника.96
И у овом виногорју углавном је била производња црног вина. Ð”Ð°Ð½Ð°Ñ Ñе у нашој
виноградарÑкој литератури помиње грочанÑко виногорје док Ñе у виноградарÑтву
Ñредњовековне Србије није помињало. Данашње подручје грочанÑког виногорја
припадало је ритопечком и СмедеревÑком виногорју. Тако је део који гравитира
према Београду припадао ритопечком, док виногради на потеÑу „Бели бреговиâ€
који Ñе налазе близу данашњег Ñела БреÑтовика, припадали Ñу СмедеревÑком
виногорју.
СМЕДЕРЕВСКО ВИÐОГОРЈЕ
Ово је виногорје Ñтарог порекла. За њега Ñу знали и Ñтари Римљани, пошто
је кроз виногорје пролазио важан пут који је везивао Singidunum (Београд) Ñа
95 М. Протић: Читанка манаÑтиру Ñв. Стефана у Сланцима, 1972, Београд, 53
96 К. Јиречек: ИÑторија Срба, IV, 1923, Београд, 206
56

