Page 64 - Vinogradarstvo

Да су у овом делу средњовековне српске државе климатски услови за развој
виноградарства били повољни, сведоче следећи подаци:110

Котор Надморска Годишњи Водени талог за Корисна топлота
Улцињ висина у м водени 7 месеци за пораст лозе
Скадар талог у мм вегетације и сазревање
Подгорица 3 (1.4. - 31.10.) грожђа °C
4 1592
22 1043 762 5413
40 1456
1550 429 5678

651 4998

698 4882

У нашој виноградарској литератури, данас се поред наведених виногорја,
у овом делу који је у средњем веку припадао Српској држави наводе Ријечко-
Лешанско и Титоградско виногорје.111 Међутим, ова два виногорја не помињу се
у средњовековној српској држави. Према томе она су новог датума.

ПРИМОРСКО ВИНОГОРЈЕ

Приморско виногорје старог је порекла, налази се на приобалном делу
јужног Јадрана у подножју последњих огранака планине Орјена, Ловћена и
Румије, који гравитирају према мору са средиштима Котор, Будва, Бар, Улцињ . У
историјским писаним документима за Будву као средиште наводи се, да је једно
од најстаријих насеља на у нашем делу Јадрана. Познато је још из IV века пре
наше ере, као грчка колонија Бутуа. Када је Римско царство, 395. године било
подељено на источно и западно, граница између њих пролазила је преко Будве.112

Приморско виногорје, као што је напред речено, први пут се помиње у
оквиру средњовековне српске државе у XII веку, тј. кад је Стефан Немања освојио
Котор, Будву, Бар и Улцињ.

На овом географском простору, приобалног дела јужног Јадрана
било је заступљено и воћарство (маслина, смоква, поморанџа и др.), али је
виноградарство као грана било водеће. Овако видно учешће виноградарства, у
овом медитеранском делу средњовековне српске државе, дошло је до изражаја
због изванредно повољних еколошких услова за пораст, развој и плодност винове
лозе, У поређењу приморског виногорја са виногорјима континенталног дела
средњовековне Србије, ово се виногорје нарочито истицало не само по својим
климатским и земљишним условима, већ и по квалитету свог вина са овог
подручја.

110 М. Стојановић: Ново виноградарство, 1929, Београд, 465
111 Колектив аутора: Вина и виногорја Југославије, 1974, Загреб, 42
112 Политика, бр. 225132 од 28.VI 1976, Београд

62