Page 74 - Vinogradarstvo

помињу сва села у Црмници, после овога познати су нам помени о Црмници
тек из XIV века. У једној повељи краља Милутина из 1318. године, помиње се
„село Лилиани у Црмницу“. Међутим, у другој повељи краља Милутина којом
он прилаже манастиру св. Николе на острву Врањини Скадарском језеру), село
Орахово и још нека места у Црмници, помиње се:

И ЕШТЕ ПРИДАХ ОДА ЧЕРНЕ ГОРЕ ОТА АРБАНАСА ВАСЛИА

СА ДЕЦОМ ДА ЕСТА ТАДОЖДЕ РАБОТНИК СВЕТОМОУ НИКОЛЕ

ГАКОЖЕ И ВИШЕ ПИСАНИ

У издању САН, у едицији „Насеља и порекло становништва” књига 24, под
уредништвом Јована Цвијића, објављена је справа о старој Црној Гори од др.
Јована Ердељановића, 1926, Београд, у којој се за наведену повељу каже: „То је
био најстарији документ Црне Горе, за који до сада знамо. Може се ипак само
толико рећи као поуздано, да је тадашња Црна Гора морала бити у близини
манастира св. Николе на Врањини, јер је приложени Васиљ с децом имао да буде
„РАБОТНИК СВЕТОМОУ НИКОЛЕ ГАКОЖЕ И ВИШЕ ПИСАНИ“ тј. као и они људи који су
манастиру раније дати из Црмнице У тој књизи аутор Јован Ердељановић, поред
осталог наводи: Црмница се од најстаријих времена помиње под тим, и нешто
измењеним именом, СРЕМЕНИЗА или СЕРМЕНЗА. Али углавном назив Црмница
постало је од наше речи ЧРЂМНЂ која значи црвен. Даље се наводи: и заиста је
Црмница могла добити то име по свом црвеном земљишту које је у њој врло
распрострањено.

Црмница, или како је народ зове Црмничка нахија, заузима углавном
простор између северног дела Скадарског језера а и Приморског племена
Паштровића. На северу се граничи Ријечком. нахијом, на западу и југозападу
Паштровићима и Спичем, на југу приморјем а на истоку данашњом Црногорском
крајином и Скадараским језером, према коме је Црмница отворена.132

Подручје Црмнице састоји се из три различита дела, први део је отворен
према Скадарском језеру - Црмничко поље, које се протеже од југозапада према
североистоку у дужини од 10 км, а у ширини 3 - 5 км. Овај део има облик котлине
са благим нагибом према Скадарском језеру. На њему се виноградарство није
спуштало у равнични простор, који гравитира према реци Ораховштици и
језеру, где су услови били неповољни за винову лозу. Ово потврђује да се и у
Црмничком виногорју водило рачуна о размештању виноградарске производње.
Други део, на коме је црвено обојено земљиште кречњачке подлоге, пространо
је већи, представља побрђа, заравни и планинске падине, на којима винова
лоза налази повољно станиште за нормалан развој и редовно плодоношење. На
овом делу, виногради си подизани на домаћој лози а налазили су се на јужним
и југоисточним положајима типично виноградарског земљишта. Као важнија

132 Б. Милетић: САН, српски дијалектолошки Зборник, књига IX, Црмнички говор, 1940, Београд, 212

72