Page 81 - Vinogradarstvo

документи из прошлости сведоче да је на подручју данашње Македоније стара и
велика традиција гајења винове лозе и производња вина.

На основу размештаја виноградарске производње у средњем веку,
виногради Македоније, били су углавном груписани у следећа виногорја:
Скопско, Полошко, Охридско, Величко148, Желиговско и Пијаначко. Према
подацима М. Стојановића, у књизи „Ново виноградарство”, климатски услови у
данашњој Македонији били су следећи:149

Надморска Годишњи Водени талог за Корисна
висина у м водени 7 месеци топлота за
талог у мм вегетације пораст лозе
(1.4. - 31.10.) и сазревање
грожђа °C
Скопље 250 505 325
Тетово 436 677 277 4240
Велес 178 460 251 4051
Штип 300 433 260 4779
Удово 100 583 292 4838
Стримица 254 620 304 5101
Кавадар 230 471 245
Охрид 690 615 261 3514
Струга 688 667 259

Ови подаци указују на вероватноћу да су и у Средњем веку услови за вино-
градарску производњу били врло повољни.

СКОПСКО ВИНОГОРЈЕ

Скопска област, нарочито котлина где се виногорје налази, по свом
географском положају и природним условима била је запажена у Средњем веку
на Балканском полуострву. У њу се стичу правци многих комуникација које је
повезују са суседним и удаљеним областима. У односу на оближње области, она
чини изузетак, јер је окружена лепим и богатим планинама а њено земљиште, у
педолошком погледу богато је речним наносима: Вардара, Лепенца и Треске, па
је због тога одавна била запажена као станиште подесно за људско насеље. На
основу тога и других индикација закључује се да постоји економска оправданост
што је Скопска котлина и данас остала насељени крај у Македонији.

148 Св. Томић: Братство друштва св. Саве књ. 29, Нови Сад, 1923, стр. 222 (у науци постоје мишљења да под
„величком“ треба схватити вардарски јер се у средњем веку, у Немањића доба Вардар звао Велика)
149 М. Стојановић: Ново виноградарство, 1929, Београд, 139, 465

79