Page 19 - Glas dječijeg srca br. 36.

Glas djeĉijeg srca br. 36

PONOSNI SMO NA VAS

Sara Hubjer, uĉenica sedmog razreda, osvojila je prvo mjesto u kategoriji literarnih radova

na konkursu povodom MeĊunarodnog dana borbe protiv korupcije na temu:

POKLONI PRIĈAJU

U Poklongradu je odrţavana godišnja skupština poklona. Birani su najljepši pokloni, a
svaki poklon je morao ispriĉati priĉu kome je i zašto poklonjen. Sudije su bile svilena
kravata, srebrna kašika i plišani zec. Zapisniĉar je bilo, a ko drugi nego, elegantno
naliv-pero.

Bilo je tu svega i svaĉega - od skromnih cvjetića do blistavog prstenja, igraĉaka svih
vrsta, a i skupocjenih automobila. Stiša se graja pod strogim pogledima sudija i
ceremonija otpoĉe.

Prva pristupi lijepa Barbika i reĉe: “Ja sam Barbi i poklon sam bolesnoj djevojĉici od
njenih prijatelja.“ Zaĉu se aplauz, a lutka se uz osmijeh udalji.

Sljedeća izaĊe podebela knjiga i mudro prozbori: “Ja sam Enciklopedija i darovana sam
djeĉaku za odliĉan uspjeh u školi“, na šta se opet prolomi aplauz.

I tako, jedni za drugim, izreda se više od polovice prisutnih. Ostade grupa ĉudnih,
neveselih poklona koji ne htjedoše prići sudijama. Sudije ih oštro pozvaše, a oni poĉeše
stidljivo koraĉati. Prvi krenu da se predstavlja.

“Ja... ja... ja sam zlatni sat i poklonjen sam profesoru da bi student koji nije spremio
ispit dobio prolaznu ocjenu“, na što kroz prisutnu masu prohuja zvuk ĉudenja.

Malo hrabrije prstupi sljedeći poklon. “Ja sam skupocjeno piće poklonjeno direktoru da
bi dodijelio posao najlošijem kandidatu.“ Ostali pokloni zgledaše se zabrinuto, a sudije
namrgoĊeno i šutljivo gledaše okolo. Izreda se još nekoliko njih, a jedna poguţvana
koverta nikako da priĊe. „Ti.. ko si ti? I ne izgledaš kao poklon! DoĊi ovamo i reci šta
imaš, pozvaše strogo sudije. Koverta nesigumo priĊe i oborenog pogleda poĉe da priĉa.
“Ja sam obiĉna koverta, ali u meni se krije novac, teškom mukom prikupljen i dat
ljekaru da bi što prije operisao bolesno dijete“, s uzdahom završi svoju priĉu. Zavladao
je muk meĊu poklonima, na licima se ogledala nevjerica, a u oĉima su zaiskrile suze.

Svilena kravata, kao najstariji sudija, ustade i glasno viknu: “KORUPCIJA“ na što
pokloni uplašeno poskakaše sa svojih mjesta. Odvjetnici upitaše: “Šta... šta je to?“, a
sudija poĉe da priĉa.

„Znate, korupcija vam znaĉi uništiti, pokvariti, otrovati. Znaĉi raspadanje,
krivotvorenje, truljenje. To vam je strašna neman sa stotinu glava i hiljadu pipaka... što
dotakne, to i uništi. Uništava snove, nade, sreću i budućnost... pojedince i društva.
Zatruje ljubav i ljepotu, ljudskost i moral. Zbog nje se raspadaju prijateljstva, propadaju

19