Page 21 - Diplomski rad - Sasa Petrovic - GI 11-2012

Za repropripremu je vrlo bitno da te veličine tačaka kao i veličine ćelija na graviranom valjku
budu uvek iste za istu tonsku vrednost koju predstavljaju. Ukoliko dođe do odstupanja u
izradi forme, odnosno ukoliko su ove vrednosti manje ili veće nego što su prevashodno bile
kada je posao prvi put štampan, doći će i do devijacije u grafičkom izgledu samog rešenja.
Takođe je bitno i da uslovi na štampi budu uniformni tj. uvek isti kako bi i njihov uticaj na
grafička rešenja bio uvek isti za svaki posao. Na osnovu svega ovoga repropriprema sprema
poslove za štampu rukovodeći se uslovima koji važe u samoj proizvodnji i zato je jako bitno
te uslove propisati i držati ih konstantnim - standardizacija.

Boja se nanosi na štamparski cilindar delimičnim potapanjem cilindra u korito sa bojom-
bojanik. Dobro tehničko rešenje nanošenja boje na štamparski valjak podrazumeva da svi el-
ementi budu potpuno natopljeni bojom. Pre ulaska u zonu kontakta podloge i štamparskog
cilindra potrebno je skinuti boju sa površine cilindra tako da ona ostane samo na štampajućim
elementima. Ovaj zadatak obavlja tanak, čelični nož - rakel oslonjen na štamparski cilindar
po celoj njegovoj širini. Kvalitetna štampa zahteva dobro podešen nož koji ostvaruje jednake
uslove po celoj površini štamparskog cilindra u dužem vremenskom periodu, po mogućnosti
do završetka štampanja određenog tiraža. Polozaj noža u odnosu na štamparski cilindar
podešava se hidrauličkim ili pneumatskim sistemom koji obezbeđuje ravnomernost pritiska
po celoj zoni kontakta, što je jedan od uslova za kvalitetniji otisak.
Sam proces štampanja se odvija u fazama. Štamparski cilindar se obrće u bojaniku, pri
čemu se na njega nanosi približno jednak sloj boje. Nož sa podešenim pritiskom i uglom
skida, skoro potpuno, boju sa površine štamparskog cilindra, a u štampajućim elementima-
ćelijama zadržava se boja koja će učestvovati u prenosu. Na rastojanju od noža do zone kon-
takta sa podlogom formira se menisk boje u štampajućim elementima (ćelijama). U zoni
kontakta dovode se u dodir boja i podloga, a potpomognuto je delovanjem pritisnog cilindra
na podlogu. Štamparski cilindar i podloga se razdvajaju prouzrokujući prvo istezanje, a za-
tim i cepanje formiranog “končića” boje. Nakon toga počinje proces sušenja i fiksiranja boje
na površini podloge.
Posle otiskivanja boje na podlogu traka dolazi u sistem za sušenje. Pri sušenju se odstranjuje
razređivač, vezivo se stvrdnjava i zajedno sa pigmentom formira obojeni sloj na površini
podloge. Po završenom sušenju traka dolazi u sistem za hlađenje. Tamo se temperatura
štampane trake dovodi na onu koju je imala pre ulaska u štamparsku jedinicu.

4.2.3. Ofset štampa

Ofset štampa (slika 4.7.) je najrasprostranjenija tehnika štampe, od malih tabačnih mašina
do mašina za štampu novina iz više rolni koje koštaju destine miliona eura. Perfektori (slika
4.8.) su značajno doprineli produktivnosti tabačnih mašina, dok se kod mašina za štampu iz
rolni beleži rast dimenzija tako da je moguća i štampa iz rolni širokih 2.85m gde se štampa
94 A4 stranica u jednom prolazu (Smyth, 2009).
Ofset štamparske forme se zasnivaju na razlici u površinskim svojstvima štampajućih i
neštampajućih delova, jer su oni na približno istom nivou. Štampajući elementi su oleofilni
(hidrofobni) što znači da prihvataju boju, a neštampajući elementi su hidrofilni(oleofobni),
odnosno prihvataju sredstvo za vlaženje. Sredstvo za vlaženje sprečava prihvatanje boje na
neštampajućim elementima. Boja i sredstvo za vlaženje se mešaju stvarajući stabilnu emul-
ziju. Boja se sa štampajućih elemenata prenosi na gumeno platno cilindra međuprenosača,
a zatim na podlogu za štampu.

21