Page 18 - Diplomski rad - Sasa Petrovic - GI 11-2012

4.1.2.2. Izrada štamparske forme

Izrada štamparske forme se sastoji od osam faza, a to su:
• Ekspozicija donje strane ploče (predekspozicija)
• Osvetljavanje na CTPu
• Glavna ekspozicija
• Ispiranje
• Sušenje
• Finiširanje
• Post-ekspozicija
• Isecanje štamparskih formi

4.2. Štampa

Štampa je proces prenosa boje na podlogu za štampu putem štamparske forme (kod kon-
vencionalnih tehnika). Kroz istoriju su se razvijale različite tehnike štampe koje se prema
nosiocu slike dele na pet glavnih kategorija (Kipphan, 2001):
1. Duboka štampa
2. Ravna štampa
3. Visoka štampa
4. Propusna štampa
5. Digitalna štampa

Najčešće korišćena tehnika štampe za štampu ambalaže za pakovanje tečne hrane je visoka
(flekso) štampa, ali štampu je moguće, uz promene u površinskim svojstvima materijala,
vršiti i dubokom ili ravnom (ofset) tehnikom. Tiraž je jedan od faktora koji utiču na izbor
tehnike štampe. Ukoliko su tiraži veliki, isplativije je koristiti tehnike štampe koje koriste
štamparske forme većeg veka trajanja.

4.2.1. Visoka štampa

U visokoj štampi prenos boje se vrši preko izdignutih elemenata štamparske forme. Glav-
na podela visoke štampe je na leterpres koji je izgubio na značaju pojavom flekso štampe
koja je postala dominantna tehnika u industriji štampe ambalažnih materijala jer daje
zadovoljavajući kvalitet po nižim cenama od konkurentskih tehnika, a ima veliki potencijal
za napredak i približavanje, ako ne i izjednačavanje po kvalitetu sa ostalim tehnikama, a sve
to kroz upotrebu novih materijala i tehnologija izrade štamparskih formi. Dok se leterpres
zasniva na metalnim (najčešće olovnim pločama), fleksografija se zasniva na fleksibilnim,
gumenim ili fotopolimernim pločama (Kipphan, 2001).

Fleksografski proces štampe (slika 4.2.) je zasnovan na prenošenju boje sa raster valjka na
štampajuće (izdignute) elemenate fotopolimerne štamparske forme, a sa njih na podlogu pri
što manjem pritisku (engl. kiss print), jer se u suprotnom mogu pojaviti greške na otisku usled
npr. pojačanog priraštaja tačke i može doći do deformacije štampajućih elemenata forme.
Značajan deo sistema je raster valjak. To je čelični ili keramički valjak čija se cela površina
sastoji od laserski graviranih ćelija, tako malih da se ne mogu videti bez uvećanja. Broj i
zapremina ovih ćelija određuju koliko će boje doći do štampajućih elemenata štamparske
forme, a samim tim i do papira. (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011).

18