Page 13 - Diplomski rad - Sasa Petrovic - GI 11-2012

3. Materijali

3.1. Papir

Papir je složeni, tanak, ravan materijal koji se dobija preplitanjem vlakanaca pretežno biljnog
porekla, odvodnjavanjem papirne smeše na situ papir mašine.
Uz to sadrži i punila (poput gline ili kalcijum karbonata), keljiva i pigmente. To je najčešće
korišćen materijal u štampi. Pod pojmom papir, u širem smislu, obuhvaćeni su i kartoni
i lepenke. Za proizvodnju papira upotrebljavaju se vlakna biljnog porekla, a u izuzeznim
slučajevima koriste se i vlakna životinjskog i mineralnog porekla. Danas se uspešno pri-
menjuju i sintetička vlakna. Glavne sirovine koje se koriste za proizvodnju papira su: tehnička
celuloza, drvenjača, poluceluloza i otpadni papir. U zavisnosti od korišćene sirovine, papiri
se dele na 4 vrste: bezdrvne, papire građene pretežno od drvenjače, papire građene pretežno
od starog papira i papire od krpa (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011).

Osim osnovnih sirovina pri proizvodnji papira potrebno je dodati i punila, keljiva i boje. Za-
visno od vrste i kvaliteta papira, ovi materijali se dodaju u većim ili manjim količinama kako
bi se ostvarila različita svojstva papira.

Punila imaju svrhu da popune prazninu između isprepletanih vlakanaca i da daju papiru
određenu težinu. Osim toga, dodatkom punila se postiže manja prozirnost (opacitet pa-
pira), uniformnost površine, mekoća, elastičnost papira, belina, bolje prihvatanje boje i veća
glatkoća.

Keljiva se dodaju papirnoj masi da bi se vlakanca bolje povezala sa puniocima. Tako papir
dobija određenu čvrstoću i postaje nepropustiv za neke tečnosti (boje za štampu).

Pigmenti su takođe važan deo papira jer mu daju specifičan izgled. Dodavanje pigmenata je
važno zbog nijansiranja tonova. Za nijansiranje se najčešće upotrebljavaju topivi pigmenti.
Oni se dodaju da se prekrije žuta nijansa vlakana celuloze. Danas se bojenje može postići i
upotrebom optičkih belila (Johansson, Lundberg i Ryberg, 2011).

Papir se nakon izrade dorađuje. Dorada se svodi na satiniranje, rezanje, sortiranje, brojenje
i pakovanje. Satiniranje se vrši radi dobijanja glatkije i sjajnije površine.
Prema konačnoj površini papiri se dele na: prirodne papire (mašinski glatki, jednostrano
glatki, krepovani), satinirane (mat, polu i oštro satinirani) i oplemenjene (pregovani i deze-
nirani)

Pri projektovanju i proizvodnji različitih grafičkih proizvoda, gramatura (g/m ) igra veoma
2
važnu ulogu. Na mašini za proizvodnju papira gramatura se određuje količinom nanetih
vlakana u suspenziji. Takvim načinom dolazi do formiranja različitih gramatura papira koji
se kategorizuju prema gramaturi na papire, polukartone, kartone i lepenke (tabela 3.1.).

Tabela 3.1: Klasifikacija papira prema gramaturi (Kipphan, 2001)
2
Tip Gramatura (g/m )
Papir 8 - 150
Polukarton 150 - 250
Karton 250 - 500

Lepenka 500 - 700

13