Page 15 - Diplomski rad - Sasa Petrovic - GI 11-2012

Postoje hemijski i fizički načini sušenja boje. Hemijski su oksidacija, polimerizacija pot-
pomognuta toplotom, UV zračenjem ili bombardovanjem elektronima. Fizički podrazume-
vaju sušenje penetracijom (često je u kombinaciji sa oksidacijom), pod povišenom tempera-
turom, isparavnjem i precipitacijom.

Pigmenti se dobijaju iz organskih ili neorganskih izvora. Najčešći pigment je ugljeno-crni, on
se koristi za dobijanje crne boje. Dobija se sagorevanjem mineralnih ulja u kontrolisanim us-
lovima. Ostali pigmenti se mnogo teže proizvode i skuplji su i mogu se dosta razlikovati hemi-
jski. Posledica ovoga je da su za različite pigmente neophodne varijacije u vezivima i aditivima.
Stoga, boje različitih boja se ne ponašaju identično prilikom štampe ili sušenja. Kada se sve
uzme u obzir, neke boje koštaju i po 4 puta više od drugih, za istu zapreminu (Smyth, 2009).

Vezivna sredstva se sastoje od ulja, smola i alkida. Ofset i većina leterpres boja su bazirane
na ulju. A boje za duboku ili flekso štampu su najčešće na bazi smola, ali koriste i rastvarače
kao nosioce veziva, a samim tim i pigmenta, zarad podešavanja viskoziteta. Zbog zaštite
životne sredine, prelazi se na vodene rastvarače, posebno u dubokoj i flekso štampi u oblasti
ambalaže za hranu. Veziva se prilagođavaju tehnici štampe, ali ponekad se prilagođavaju i
zahtevima kupca (posebno u oblasti ambalaže za hranu) (Romano i Romano, 1998).

Neki od aditiva su sušila, anti oksidansi i voskovi.

U zavisnosti od tehnike štampe, podloge, zahtevane brzine sušenja i dodatnih postupaka
završne obrade koriste se različite kombinacije sušila. Paradoksalno, preteran dodatak sušila
može da uspori, pa čak i da spreči zadovoljavajuće sušenje boje, a u ofset štampi može doći i
do reakcije između sušila i sredstva za vlaženje što prouzrokuje probleme.

Anti oksidansi se koriste za podešavanje otvorenog vremena boje prilikom štampe i kasnije
prilikom sušenja na odštampanoj podlozi.

Voskovi se koriste pretežno za boje u industriji ambalaže da bi poboljšali otpornost na
površinska oštećenja otiska nakon štampe. Voskovi se ne upotrebljavaju ako će se nakon
štampe materijal lakirati ili laminirati.

Sve konvencionalne tehnike štampe koriste boje koje moraju da budu tečne u mašini, odnos-
no prilikom štampe, a čvrste na otisku. Svaka tehnika zahteva boje određenih karakteristika.

U ofset štampi se koriste boje relativno visokog viskoziteta i lepljivosti zbog dobrog prenosa i vi-
soke koncentracije pigmenta. Sve ovo je neophodno jer je u ofset štampi sloj nanete boje daleko
manji od nanosa u ostalim tehnikama štampe. Debljina sloja boje retko prelazi preko 2 μm. Boje
u konvencionalnoj ofset štampi moraju biti na bazi ulja zbog samog načina štampe koji je zas-
novan na različitim površinskim karakteristikama štampajućih i neštampajućih delova i zbog
upotrebe sredstva za vlaženje. Sredstvo za vlaženje mora emulgovati malo boje, ali ne previše,
dozvoljena emulgacija je do oko 25%, preko dolazi do penušanja. Da bi se izbeglo sušenje boje na
valjcima u uređaju za nanošenje boje, ne koriste se komponente koje su lako isparljive.

Za duboku štampu se koriste tečne boje jer moraju da popunjavaju mnoštvo sitnih gravi-
ranih ćelija na štamparskom cilindru i da se isto tako lako prenose iz ćelija na podlogu. Boje
za duboku štampu se često isporučuju sa dosta većim viskozitetom od zahtevanog, pa se nak-
nadno razređuju dodatkom rastvarača neposredno pre štampe. Što se tiče nanosa boje, on je
deblji od onog u ofset štampi a sličan je nanosu u leterpres tehnici štampe. Zatvoreni sistemi

15