Page 30 - LogTrans79
P. 30
Tema broja - Intermodalni transport
Komutor CargoSprinter preneti do deset kontejnera dužine
7,8 metara i težine 16 tona. Svaki
Koncept Commutor zasnovan je Godine 1997. nemačke železnice CargoSprinter je zasebna jedinica,
na tehnologijama za automatski uvele su prototip dizelskih pogon- ali se u roku od tri minuta može
transfer kontejnera između vozova skih višestrukih jedinica (FMU) kombinovati za formiranje konte-
u čvorištima, čime se izbegava op- konstruisanog od strane Vindhoffa jnerskih vozova do sedam jedinica.
eracija manevrisanja i štedi vreme i Talbota, poznatog kao “Cargo-
i prostor (tj. zamena ranžirnog Sprinter”. To su vagoni za trans- U poređenju sa kamionom, Car-
kolodvora terminalom). Važan port intermodalnih jedinica, koje goSprinter ima isti transportni ka-
pokretač ovog koncepta bila je želja pokreću dizel motori sa kabinom pacitet kao pet kamiona, ali zahteva
za poboljšanjem produktivnosti za vozača na svakom kraju. Car- samo jednog vozača. Tadašnji dizel
železničkog saobraćaja, a posebno goSprinter je bio šinsko vozilo motori su garantovali nisku emisiju
promet teretnih vagona. Kasnije su ali sa karakteristikama u pogledu izduvnih gasova prema Euro-normi
u razvoju predviđeni interfejsi sa dizajna i tehnologije koje se više 2. Potrošnja goriva je bila za 15%
drumskim transportom. odnose na kamion. Iz tog ra- niža od potrošnje pet kamiona
zloga, često su ga zvali kamion na (po informacijama železničke
Od 1987. godine, Francuske šinama, kombinujući prednosti kompanije čak i do 35% uštede
železnice (SNCF) i dvadesetak brzog, relativno jeftinog i fleksi- za nekoliko spojenih jedinica). Sa
kompanija specijalizovanih za bilnog načina transporta. Štaviše, maksimalnom brzina od 120 km/h
mehanički inženjering i indus- pošto su karakteristike vožnje CargoSprinter je bio znatno brži
trijsku robotiku, radilo je na CargoSprintera imale sličnosti sa od kamiona. Da zaključimo, Cargo
pronalaženju rešenja za automa- putničkim vozovima, ovaj teretni Sprinteri su bili visokobrzinski, vi-
tizaciju procesa rukovanja. Od voz se mogao mnogo lakše integri- sokofrekventni distributivni vozovi
1990. do 1994. godine SNCF i sati sa putničkim vozovima, i stoga sa kapacitetom od 10 TEU.
njegovi partneri koristili su eksperi- bi mogao pružiti veću fleksibilnost
mentalnu lokaciju u Trappes-u u u planiranju tereta. I pored svega navedenog, ni ovaj
predrgrađu Parizu. U toku razvoja koncept nije zaživeo. Sada se koristi
rešenja, predviđena su čvorišta koja Jedan CargoSprinter je mogao za održavanje pruga.
opslužuju do 9 paralelnih koloseka,
sposobnih da opsluže do sedam
vozova i 33 vagona dnevno (14 sati
rada dnevno). Pošto ova automa-
tizovana čvorišta omogućavaju
veliki kapacitet pretovara za veoma
kratko vremena, to bi ih učinilo
prikladnim za celu Francusku.
Troškovi Commutor sistema
procenjeni su na 150 miliona evra.
Kritična pitanja u ovom sistemu
koja su rezultovala napuštanjem
njegovog razvoja bila su komp-
likovana tehnologija (uključujući i
visok stepen automatizacije), visoki
investicioni troškovi i upotreba
namenskih železničkih vagona.
Dakle, bila bi ograničena primena
na izolovanu mrežu terminala.
30 LOGISTIKA i TRANSPORT
